Lipo li je, lipo li je,
na lažini suvoj ležat'
na osami pokraj mora,
nad pučinom tebe gledat',
moj galebe.
Tebe gledat', s tobom letit',
povrh svega nimat' straja,
i prkosit' svakoj buri,
i neveri, ča sve vaja,
moj galebe.
Ča sve vaja u svom bisu,
da i more vrije, pini,
bit' gospodar usrid svega,
živo klicat u visini.
U visini kada sunce,
bez pristanka nama sije,
i da ništa na tom nebu,
i na moru bisno nije,
moj galebe.
Bisno nije dokle krila,
tebe nose kud god želiš,
pa neveri oli suncu,
ti se rugaš i veseliš.
Na osami blizu mora,
dok se sunce zemlji smije,
slušan tebe kako kličeš,
lipo mi je, lipo mi je,
moj galebe.
