Dan je izgoreo u trenu kao flea
plamenom belog usijanja
oblaci napadaju horizont
poslednji put iz oèajanja 

Vraæao sam se sa vrha svetova
viaim od najviaih soprana
tra~io sam princezu istinu
na kraju modrog okeana 

Samo kamenje oblik ne menja
noæ me razbila na sto delova
a ja sam nikad neæu moæi
da ih pokupim da se sastavim 

Svet je predgraðe grada Edena
imam u~asan strah od vozova
pa bi da da me usne njene
da me uveèe od sveg izleèe